Srbija

Od blokade Hormuškog moreuza i tržišta energenata do frižidera, kroz razgovor s ekonomistom Igorom Gavranom, te poljoprivrednicima i agroekonomistima iz BiH i Srbije, analiziramo kako rast cijena goriva utiče na poljoprivredu, cijene hrane, a govorimo i o prekomjernoj ovisnosti od uvoza.

Zbog duga koji je, kako kaže, u tom trenutku dostigao više od 300.000 dinara (oko 2.500 evra), Svetlani Jovanović isključena je struja pet godina nakon što se 2008. uselila u socijalni stan u Zemun Polju, na periferiji Beograda. Svetlanin slučaj nije usamljen - bez struje ili u strahu od iseljenja živi nemali broj korisnika socijalnih stanova u Zemun Polju, objasnila je krajem prošle godine za RSE Nađa Marković iz A 11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava. Kako izgleda život u socijalnim stanovima u Beogradu – slušajte u podkastu Zaviri ispod površine.

Za kulturu se u Srbiji ne izdvaja dovoljno novca, pa se mnoge manifestacije održavaju "na mišiće", ako se i održe, zaključak je sagovornika Radija Slobodna Evropa u podkastu Zaviri ispod površine.

Odlikovali su ga bogata erudicija, analitičnost, radoznalost u pristupu. Proizvodio je sa lakoćom sadržaje za sve platforme Radija Slobodna Evropa dok ga smrt nije u tome zaustavila na samom kraju 2025. godine. U podkastu Između redova o Draganu Štavljaninu govore njegove kolege i prijatelji – profesori Čedomir Čupić i Edvard P. Džozef i novinari Omer Karabeg, Miloš Teodorović i Ajla Obradović.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome postoji li trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili dva vojna analitičara – Igor Tabak, analitičar zagrebačkog portala Obrana i sigurnost, i Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Bilo je reči o tome da li će Srbija moći za godinu i po dana da udvostruči svoje vojne kapacitete, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koliko je Hrvatska uspela da obnovi svoje naoružanje otkako je ušla u NATO pakt, odakle oružje nabavlja Srbija, a odakle Hrvatska i da li je na vojnoj paradi septembara prošle godine u Beogradu bilo prikazano oružje koja Srbija tajno uvozi. Razgovaralo se i o tome kakav je značaj dva sporazuma o vojnoj saradnji potpisana prošle godine – jednog između Hrvatske, Kosova i Albanije, a drugog između Srbije i Mađarske – zašto Vučić smatra da sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova direktno ugrožava Srbiju, zašto je Hrvatska oktobra prošle godine uvela obavezno služenje vojnog roka, da li će to uskoro da učini i Srbija i da li su priče o naoružavanju i vojnim savezima u regionu više propaganda namenjena domaćoj javnosti, nego pretnja stabilnosti Zapadnog Balkana.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bio potreban Ćacilend. Sagovornici su u bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Bilo je reči o tome kako su nastali kampovi Vučićevih pristalica u najužem centru Beograda, najpre u Pionirskom parku, a zatim ispred Narodne skupštine, da li je to bila Vučićeva ideja ili njegovih marketinških savetnika, zašto su u Ćacilend dovedeni ljudi sumnjive prošlosti, neki od njih i osuđivani, da li se Vučić bojao prevrata, pa je verovao da će ga ti ljudi zaštiti pošto nije imao poverenja u policiju u vojsku iako su na njihovom čelu ljudi koje je on postavio. Razgovaralo se o tome zašto je Vučić prihvatio posprdni naziv Ćalined, pa se i sam slikao u majci na koji je pisalo “Ja sam Ćaci”, zašto su uoči Nove godine nestali šatori ispod Narodne skupštine, a ostali oni u Pionirskom parku, kao i o tome da li je Ćacilend naškodio Vučićevom rejtingu s obzirom na bahato ponašanje njegovih stanara i na činjenicu da je potpuno blokirao saobraćaj u centru Beograda što je izazvalo bes građana

Više od nedelju dana bez električne energije bilo je početkom januara hiljade ljudi u pojedinim delovima Srbije zbog obilnog snega. O uzrocima i posledicama kolapsa srpske elektro-mreže, u podkastu Radija Slobodna Evropa.

U borskom selu Tanda na istoku Srbije živi tek nešto više od 250 ljudi. Među njima je i 25-godišnja Monika Punđejević, kreatorka sadržaja na društvenim mrežama. Sa kojim se izazovima suočavaju, koje su prednosti života u malom mestu, a šta nedostaje mladima koji žive u manjim sredinama?

Kako je tekao proces radikalizacije zvaničnih politika Srbije i Republike Srpske prema genocidu u Srebrenici tokom protekle tri decenije i šta su bile prelomne tačke zaokreta strateških naratova o ratu u bivšoj Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini?

Prepoznatljiv po svojoj "visprenoj" rečenici, Teofil Pančić analizirao je političku i društvenu svakodnevicu. Bio je kolumnista, književni, pozorišni i muzički kritičar, pisac. Bio je i strastveni čitalac knjiga, a njegov život je bilo pisanje. U tome ga je 4. februara zaustavila smrt nakon duge i teške bolesti. O Teofilu Pančiću u podcastu Između redova govore glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm i filozof Ivan Milenković.

Jedini put napred za Srbiju sada je pokretanje političkog procesa koji bi bio mnogo širi od samo vlasti i opozicije, kaže za Radio Slobodna Evropa Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose i šefica ureda u Sofiji. Ona smatra da je to možda jedina opcija, jer ne vidi kako će prethodna rešenja, kao što su prevremeni izbori ili samo rekonstrukcija vlade, biti dovoljna. Ona dodaje da je zbunjena tvrdnjama ruskih zvaničnika o zapadnoj zaveri u cilju podsticanja "obojene revolucije" u Srbiji. "Da li Rusija veruje da je Tramp taj koji je podstakao proteste protiv Vučića? Ili veruje da iza njih stoji EU, koja je do sada manje-više ćutala", ističe Černeva. Ona ne veruje da bilo ko spolja može da pokrene promene u Srbiji.

Madrid i Amsterdam – to su za sada destinacije na koje je 34-godišnji doktor iz Novog Sada putovao zbog svog hobija. Kada ne radi u Kliničkom centru Vojvodine, Dario Ignjić igra Pokemon Go igricu. Svoj hobi uključi veoma često i na putovanjima kako bi uhvatio pokemone koji nisu dostupni u Srbiji. Jednom se odlučio da organizuje putovanje oko Pokemona te je otišao u Madrid na događaj posvećen upravo popularnoj igrici na kojem su učestvovali igrači iz cijelog svijeta. O avanturama ovog mladog doktora i dugogodišnjeg prikupljanja Pokemona slušajte u podcastu Glasom mladih sa Ivom Gajić.

Da li je 2024. godina bila bolja od prethodne, kako se živi u zemljama regiona, gde su na evropskom putu i koje politike su dočekale svojih pet minuta, u podkastu Radija Slobodna Evropa "Događaji koji su obeležili 2024". Pripremili Zoran Glavonjić i Nenad Branković

Nastave na više desetina fakulteta u Srbiji nema. Studenti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu već danima blokiraju ove ustanove, a priključili su im se i kolege iz Kragujevca. Zahtevaju objavljivanje tajne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, gradu u kom je 1. novembra nakon obrušavanja nadstrešnice stradalo 15 osoba, a dve su ranjene. Zahtevaju i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima koji su usledili posle nesreće. Šta o blokadama kažu studenti, imaju li podršku profesora i kakva su im očekivanja, slušajte u Glasom mladih. (Saradnja: Danijel Apro, Dragana Cvetković)

'Planine' smeća rastu na obodima gradova u Srbiji, gde komunalne službe svakodnevno odlažu tone otpada. Država se obavezala da u narednih deset godina zatvori smetlišta i da promeni sistem upravljanja otpadom. Da li će zacrtani rokovi biti ispoštovani i kako, za to vreme, izgleda život pored zagađivača? U podcastu Zaviri ispod površine vodimo vas u Valjevo i Užice gde se građani bore da se deponije u njihovom komšiluku zatvore.

Telegram grupe u kojima se deli osvetnička pornografija ponovo su došle u fokus javnosti u Srbiji kada je udruženje Osnažene objavilo istraživanje pod nazivom "Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija", u kom je još jednom potvrđeno da ove grupe i dalje nisu nestale. Nevladin sektor ističe da je u pitanju gorući problem. Uprkos inicijativama, deljenje osvetničke pornografije u Srbiji nije propisano kao krivično delo. U Glasom mladih o ovom problemu Iva Gajić je razgovarala sa Anom Zdravković iz udruženja Osnažene, novinarkom Anđelom Milivojević i Vanjom Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Kako do pomirenja na Zapadnom Balkanu? Da li će u tome pomoći vlasti u državama, školstvo kroz učenje o kulturi sjećanja ili povezivanje mladih? U potrazi za odgovorima Ivi Gajić su se pridružili Amar Buljubašić, Milena Petrović i Albana Bucaliu koji su učestvovali u projektu Regionalno partnerstvo mladih sa još 60 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Srbije i sa Kosova.

Kako prepoznati i liječiti posttraumatski stresni poremećaj koji je ozbiljan lični, ali i društveni problem sa kojim se svi mi možemo suočiti kao posljedica neke traume. Šta karakteriše ljude koji imaju PTSP? Da li mladi mogu da se na drugačiji način izbore sa ovim problemom? O svemu ovome u posljednjoj epizodi specijalnog izdanja ZIP-a Lejla Omeragić Ćatić razgovarala je sa psihoterapeutkinjom Branislavom Stević iz Centra za ratnu traumu Novog Sada. Šta kažu sarajevski taksisti: u kakvoj to sredini živimo? Da li roditelji strahuju da prenesu svoje traume na djecu? Slušajte u trećem izdanju serijala o PTSP-u. U prethodna dva smo govorili sa ljudima kojima je dijagnosticiran ovaj poremećaj, o njihovom iskustvu, ali smo se fokusirali i na ženski doživljaj preživljene traume.

Koliko je društvo na Zapadnom Balkanu skrojeno tako da u njega mogu da se uklope ljudi koji imaju bilo kakvu različitost? Gde je glas ljudi iz osetljivih društvenih grupa? Kako se definiše uspeh i da li se percepcija uspeha menja vremenom i saznanjima? Ova pitanja Miljana Miletić je otvorila u prvoj epizodi nove sezone podcasta Glasom mladih sa Lanom Nikolić, radijskom voditeljicom i aktivisticom.

Pisanje pesama za umetnice širom regiona, ali i za pozorišne predstave, decu i sebe, samo su neke od stvari koje su deo karijere pevačice Bojane Vunturišević. Osim na nastupima moguće ju je videti i na protestima u Beogradu – protiv nasilja, femicida, za podršku žena i ljudskih prava uopšte. U Glasom mladih sa Bojanom razgovaramo o aktivizmu, borbi za ljudska prava kao i dečijem horu kojeg vodi i muzici koju piše.